Barbika

Padao je sneg
I bilo je prigušeno svetlo,
A ti si nameštala kosu
Pričajući da ti smeta sneg.
Meni si bila najlepša,
Bila si kao barbika.

Prigušeno svetlo je obasjavalo
Tvoje krupne, tamne oči,
A ja sam se ogledao u njima,
I nisam video samo sebe,
Video sam nas.

Približio sam ti se.
Nisi se pomerila.
Osetio sam večnost, raj;
Osetio sam sve ono
Što se ne može osetiti.
Nisam hteo da se ikada odvojim od tebe,
A ni sada to ne želim,
Osećanja se nisu promenila.

Kada se hiljaditi put
Budem zaljubio u tebe,
Budi tad ti,
Budi ista ona devojka
Koja si bila i pre tog hiljaditog puta,
Budi moja barbika.