Klupa

Sedeći sama u parku
Osećam lepotu silnog zelenila;
Osećam sreću ptica
U njihovom jeziku koji ne razumem.
Osećam tešku muku drveća
Koje godinama opstaje.
Osećam da je priroda hrabra
Jer se borila da preživi,
A živeti znači biti hrabar,
Koračati sigurno ne znajući
Da li je taj put prav
Ili je ispunjen krivinama i rupama.
Ćuteći saznala sam tu tajnu;
Ćuteći i sedeći na klupi.