Večna retrospekcija

Evo me
Na našem mestu,
Gde smo se upoznali.
Kao da je juče bilo...
Kao da sam juče ugledala
Te oči boje lešnika
I taj divan osmeh.
Još uvek osećam toplinu
Tvoje ruke kada smo se pozdravili.
Imao si 'to nešto'
Što me je odmah privuklo.
Još uvek se sećam
Drhtaja svog srca
Kad si mi bio u blizini,
Još uvek osećam tvoje usne na mojima.
Nisi pored mene,
Ali te i dalje osećam.
Zašto?
Zašto ne odeš iz mene
Kada si već otišao od mene?
I zašto ja i dalje mislim o tebi
Kada si ti prošlost?
Možda je ipak prošlost deo nas,
Želeli mi to ili ne.
To su suze, osmesi, tuga,
Sve je to naša prošlost,
Mi smo je proživeli.
Da je nije bilo,
Ne bismo bili ovakvi kakvi smo,
Ne bi sadašnjost bila ovakva.
I vraćamo se uvek prošlosti,
Jer je prošlost deo sadašnjosti,
Kao što je i sadašnjost deo prošlosti.

Ti

Ti...
Tvoje oči...
Tvoja usta...
Kao da si čudo,
Kao da nisi stvaran.
Kao da si melodija
Koja nema kraja.
Kada sam sa tobom,
Osećam se drugačije,
Kao da letim.
Kada te sretnem,
Kao da postajem ptica
I kao da imam svu slobodu ovog sveta.
Pretvaram se u čokoladu
Kada me poljubiš.
Ništa nije važno kada sam sa tobom.
Niko.
Samo ti.

Anđele moj

Reci mi, anđele moj,

Gde si?

Zašto se kriješ?

Zašto nisi sa mnom?

Želim da vidim tvoj osmeh,

Tvoje oči,

Tvoja usta

I reči koje izlaze iz njih.

Želim da mi pokažeš ispravan put,

Da mi kažeš da li radim sve kako treba.

Nedostaješ mi.

Mnogo mi nedostaješ.

Gledaj me sa neba

I budi ponosna na mene,

Zato što idem tvojim putem,

Nastavljam ono što si ti započela.

Ponekad poželim da zaplačem i da vrištim,

Ali, onda se setim da ti ne bi želela

Da to radim,

I zatim se nasmejem sa ponosom

Što te imam u srcu i mislima

I kažem sebi da živiš u meni.

San

I vino rumeno
I vino prebledelo
Teče prstima mojim
Kojim držim olovku.
Jedan se smeje,
Jedan ljubi i grli,
A ja sedim u ćošku sama
I radim sve što i oni
Samo u mislima.
Eh, što nije glava svet
I ono o čemu maštam
Da bude realnost.
Eh, što nisam tvoja
Da me tim okicama držiš
U kavezu ljubavi.