Poslednji zagrljaj

Kada dan utihne,
Kada ljuti zaćute,
Kada tišina zapeva,
Kada ti i ja ostanemo sami,
Hoćeš li mi tada reći
Šta bi bilo sa nama
Da nije bilo prepreka?
Da li bi me i tada ljubio
Dok nas mesečina gleda?
Da li bi mi i tada milovao kosu
Dok nam talasi čuvaju senku?
Šapni mi to...
Izbavi me iz zbunjenosti.
Ali pre nego što mi to otkriješ,
Odvedi me na naše mesto
I dopusti da još jednom budem tvoja,
Da osetim kako dišeš,
Da me držiš u naručju
Kao da sam tvoja ceo život.
Dopusti, molim te, da ne verujem
U to što se dešava,
Jer su ti trenuci najlepši.
Ostaneš bez daha i kao da ne postojiš,
Kao da lebdiš, jer te ta osoba dopunjuje.
Dopusti da te još jednom zagrlim,
Da ti pogledom kažem šta osećam,
I onda idi,
A ja ću gledati kako talasi
Brišu tvoje tragove u pesku.