Odlazak

Bolje je da pođeš,
da nestane naša slika iz očiju mojih
i taj dodir koji me je činio srećnom.

U muzici si bio jedina nota
u kojoj sam se pronalazila,
a druge note nisam ni primećivala,
jer mi nisu bile potrebne pored tebe.

Šta li sam tražila? Ne znam ni sama,
bila sam zaslepljena tvojim očima
i nisam se ni nadala da će
se sve tragično završiti.

Zašto, ali zašto odlaziš?
I zašto se ja pitam kada znam
da nema ko da mi odgovori?

Hajde, šta čekaš? Odlazi već jednom!
Ne znam kako dišem sada i kako ću disati,
samo znam da si se iz čarobne note
pretvorio u zvezdu padalicu.

I kada god bljesneš na nebu,
znaću da si to ti,
osetiću tvoj miris, tvoje prisustvo,
jer neki momenti večno ostaju u srcu.

Krila slobode

         O slobodi, o ljubavi, o snazi, o tome mi je pričao, a ja sam ga slušala kao poslednju pesmu života. O tome kako treba pustiti krila i uhvatiti najmanji, ali i najjači oblak ljubavi. Pusti sve, sve oko sebe i samo zamisli da na tom oblaku nema ničeg lošeg. Mir, tišina - to je to. To je to mesto na koje moramo ići, samo ti i ja, naravno. Da ne mislimo o sebičnim, nepotrebnim ljudima koji uzimaju vazduh našeg života, da ne mislimo uplašeno o tome kakvo će vreme biti, već da uživamo kakvo god da bude, da uživamo u našoj slobodi, našim krilima za koje niko nije verovao da postoje. Da stvorimo sasvim drugačiji svet od ovog, jer mi takvi i jesmo, ti i ja, drugačiji od drugih. Ne uklapamo se ovde, nije to za nas. Pobedićemo, znam da hoćemo. Jer, ti i ja smo jaki, jači od drugih, vidimo stvari koje niko ne vidi. Gledaju nas čudno. Ali, zašto? Nikada neću naći odgovor. Možda su ljubomorni, krivo im je što im je život ograničen nekim normalnim postupcima. Ali, mi nismo takvi. Mi nismo normalni. Mi smo sasvim drugačija verzija života, samo ti i ja na ovom svetu, i eto, pronašli smo se. Verovatno nas je to čudo u koje mi verujemo spojilo, i možemo samo da se borimo za život na onom našem oblačiću.